Daraja: | Oliy O'quv yurtidan keyingi ta'lim |
---|---|
Muallif: | ядигаров элдор махмадиёрович |
Nashr etilgan yili: | 2020 |
UDK raqami: | 550.380.1:550.838 (550.34) |
Yaratilgan vaqti: | 2020-12- 17:58:18 |
Тадқиқотнинг мақсади қалин бўлмаган чўкинди тоғ жинслари остида жойлашган фойдали қазилма конлари ва маъданли майдонлар ҳудудларида юқори аниқликдаги магнит қидирув усулини қўллаш бўйича геологикқидирув ишларини оптималлаштиришга доир таклифларни ишлаб чиқишдан иборат.
Daraja: | Oliy O'quv yurtidan keyingi ta'lim |
---|---|
Muallif: | бимурзаев гани амиргалиевич |
Nashr etilgan yili: | 2020 |
UDK raqami: | 624.131.543. (575.11) |
Yaratilgan vaqti: | 2020-12-16 17:58:18 |
Тадқиқотнинг мақсади Оҳангарон дарёсининг юқори оқимидаги техноген таъсир туфайли замонавий кўчкиларнинг шаклланиши ва ривожланиш механизмининг хусусиятларини аниқлашдан иборат.
Daraja: | Oliy O'quv yurtidan keyingi ta'lim |
---|---|
Muallif: | инатов нурбек комилжон ўғли |
Nashr etilgan yili: | 2020 |
UDK raqami: | 550:83:553.98:550.311(550.34) |
Yaratilgan vaqti: | 2020-12-15 17:58:18 |
Тадқиқотнинг мақсади Жануби-ғарбий Ҳисор тоғ тизмалари чуқурлик тузилишининг ҳусусиятларини аниқлашдан иборат.
Daraja: | Oliy O'quv yurtidan keyingi ta'lim |
---|---|
Muallif: | Атабаев Дилшот Хусаинбаевич |
Nashr etilgan yili: | 2020 |
UDK raqami: | GM/FM.97.01 |
Yaratilgan vaqti: | 2020-05- 17:58:18 |
Тадқиқотнинг мақсади геофизик маълумотларнинг комплекс таҳлиллаш асосида Турон платформаси шарқий қисми билан Тянь-Шань ороген структуралари орасидаги ҳудудлар Ер пўсти тузилишининг геологогеофизик моделини ишлаб чиқишдан иборат.
Daraja: | Oliy O'quv yurtidan keyingi ta'lim |
---|---|
Muallif: | МОРДВИНЦЕВ ДМИТРИЙ ОЛЕГОВИЧ |
Nashr etilgan yili: | 2020 |
UDK raqami: | 550.8052+550.8.053(575.12 |
Yaratilgan vaqti: | 2020-05- 17:58:18 |
Тадқиқотнинг мақсади Фаргона хавзасининг ер қобиғининг чуқурлик тузилиш ҳусусиятларини аниқлаш ҳамда фарқланувчан петрофизик ҳусусиятлари билан геоблокларнинг туташган зоналари ва углеводород конларининг жойлашиши ўртасидаги боғлиқликлар моделини ишлаб чиқишдан иборат.